Ovde neće biti nikakvog linka ni videa za gledanje ne sekirajte se.
Imam nalet svašta nešto da pišem ali mislim da je ovo jako bitna stvar.
Imam tu sreću da me je nešto vodilo da pišem dnevnik počevši od 01.03.1992. godine i prestala sam 2000.
Ko je mogao da predpostavi da će se tu naći zapisan svaki ubogi dan svih mogućih gluposti koje su se dešavale u našoj zemlji. I nisam se loše osećala. Jbg dešava se. A znate zašto? Prenosila sam ta dešavanja na papir, razmišljala o njima, nalazila rešenja itd. Nekada ako ikada bude bilo potrebe mogu izvući bitne stvari odatle. Ima preko hiljadu strana glupo bi bilo da davim toliko.
Međutim 2000. godine sam PRESTALA to da radim.
PRESTALA sam da razmišljam, da kombinujem, da pravim planove, da zapišem nešto - ušla sam u kolotečinu današnjice. Jurcanje za parama, gledanje gluposti na tv-u, ispiranje mozga, ne pitajte me gde me je to odvelo do danas u zdravstvenom pogledu.
Međutim, isto tako, setila sam se jedne knjige koja mi je davno bila pomogla ( kupovala sam je stalno i davala drugima da je pročitaju kladim se da je niko nikad pročitao nije ali bar da mi je vratio ), a to je Dejl Karnegi - Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu.
Setila sam se da ima još brdo takvih kvalitetnih knjiga i seminara, podsetila se na njih i evo - ponovo je mozak u funkciji. Nisam više robot, prvo razmislim šta NE želim, a onda kako da to promenim i zapišem. Nemam vremena za pisanje dnevnika ali ustanem pre svih, sednem, pijem kafu i RAZMIŠLJAM.
Kladim se da je masa to prestala da radi. Divim se onima koji skoče iz kreveta i odjure gde već trebaju da idu.
Pa ću ponovo citirati Pantića: "Pa nije ni čudo što sam ovakav"
A i u pravu je Rahela Ferari iz Tesne Kože kada kaže "Kafu da popiješ na tenane kao čovek"; "Ne treba da furnjaš toliko"
Moj savet je - ustani malo ranije, popij kafu sam i zadubi se u svoje misli. Ima tu mnogo pametnih stvari koje će izaći ali uglavnom se nema vremena jel da?
Imam nalet svašta nešto da pišem ali mislim da je ovo jako bitna stvar.
Imam tu sreću da me je nešto vodilo da pišem dnevnik počevši od 01.03.1992. godine i prestala sam 2000.
Ko je mogao da predpostavi da će se tu naći zapisan svaki ubogi dan svih mogućih gluposti koje su se dešavale u našoj zemlji. I nisam se loše osećala. Jbg dešava se. A znate zašto? Prenosila sam ta dešavanja na papir, razmišljala o njima, nalazila rešenja itd. Nekada ako ikada bude bilo potrebe mogu izvući bitne stvari odatle. Ima preko hiljadu strana glupo bi bilo da davim toliko.
Međutim 2000. godine sam PRESTALA to da radim.
PRESTALA sam da razmišljam, da kombinujem, da pravim planove, da zapišem nešto - ušla sam u kolotečinu današnjice. Jurcanje za parama, gledanje gluposti na tv-u, ispiranje mozga, ne pitajte me gde me je to odvelo do danas u zdravstvenom pogledu.
Međutim, isto tako, setila sam se jedne knjige koja mi je davno bila pomogla ( kupovala sam je stalno i davala drugima da je pročitaju kladim se da je niko nikad pročitao nije ali bar da mi je vratio ), a to je Dejl Karnegi - Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu.
Setila sam se da ima još brdo takvih kvalitetnih knjiga i seminara, podsetila se na njih i evo - ponovo je mozak u funkciji. Nisam više robot, prvo razmislim šta NE želim, a onda kako da to promenim i zapišem. Nemam vremena za pisanje dnevnika ali ustanem pre svih, sednem, pijem kafu i RAZMIŠLJAM.
Kladim se da je masa to prestala da radi. Divim se onima koji skoče iz kreveta i odjure gde već trebaju da idu.
Pa ću ponovo citirati Pantića: "Pa nije ni čudo što sam ovakav"
A i u pravu je Rahela Ferari iz Tesne Kože kada kaže "Kafu da popiješ na tenane kao čovek"; "Ne treba da furnjaš toliko"
Moj savet je - ustani malo ranije, popij kafu sam i zadubi se u svoje misli. Ima tu mnogo pametnih stvari koje će izaći ali uglavnom se nema vremena jel da?
